English
Srpski
Prema ruskoj (sovjetskoj verziji) prvi patent mobilnog telefona (handy) nastao je u SSSR-u - razvio ga je Leonid Kuprijanovič i patentirao 1.11.1957. godine pod brojem 115494 pod nazivom LK-1 (inicijali konstruktora). Telefon je baziran na celarnom sistemu, a telefoniranje se odvijalo preko bazne stanice. Model je težio tri kilograma. Telefoniranje se odvijalo preko bazne stanice sa dometom do 30 km i trajanjem baterije do 30 sati. Patent i konstrukcija telefona publikovani su u časopisu "Nauka i žiznj" iste godine. Bazna stanica ATR (Automated Telephone Radiostation) za LK-1 mogla se povezati sa lokalnom telefonskom mrežom i opsluživati veći broj korisnika. Naredne godine Kuprijanovič je izradio i ručnu (handy) verziju mobilnog telefona težine od samo 500 grama. Kuprijanovič je takođe prvi izneo ideju digitalizacije mobilnih telefona 1961. godine.
LK-1 postao je u SSSR-u mobilni telefon u sistemu "Altaj". Sistem je povezivao gradove Moskvu, Kijev, Samarkand, Taškent, Donjeck i Odesu. Korisnici su mogli biti udaljneni do 60 km od bazne stanice. Osam predajnika opsluživali su do 600 korisnika. Sistem "Altaj" je i dalje u upotrebi na dalekom istoku Rusije.
Prema američkoj verziji, prvi mobini telefon nastao je 1973. godine. Konstruktor je Martin Cooper (Motorola). To je prvi mobilni telefon sa analognim celarnim sistemom, Međutim, verzija tog telefona težila je znatno više od LK-1, tj. preko dva kilograma-
Pažmju je svojevremeno privukao o treći model koga je konstruisao bugarski inženjer Hristo Bačvarov sa nazivom "RAT-0,5". Jedna bazna stanica bila je povezana sa jednom telefonskom linijom i mogla je poslužiti šest korisnika. Premda na sopstveno traženje nije dobio dozvolu SSSR-a da dođe do japanskih ili američkih tranzistora za unapređenje sistema "RAT-0,5", Bačvarov je ipak dalje razvijao sistem i učinio Bugarsku prvom zemljom na svetu(ispred Japana) koja je potpuno obuhvaćena tehnikom mobilne telefonije. Kao priznanje za taj poduhvat, Generalni sekretar Komunističke partije i Predsednik Bugarske Todor Živkov, u ime partije i države, poklonio je Bačvarovu američki automobil "mustang"...
Bačvarov tvorac "RAT-0.5"
Martin Kuper sa svojim telefonom
U američkoj oficijalnoj verziji razvoja mobilne telefonije zastupa se stanovište da je Kuper prvi tvorac mobilnog "Handy" telefona. Na drugoj (ruskoj) strani samo Kuprijanovič to izričito poriče dajući prikaz tehničkih osobina modela LK-1. On piše u časopisu "Za rulem" (br. 12, 1957): U slučaju potrebe vi možete direktno iz tramvaja, trolejbusa, autobusa, pozvati omiljeni gradski telefonski broj, pozvati hitnu pomoć, vatrogasna kola ili pokretni servis za popravke ... Gde god da se nalazite svugde vas je moguće pozvati telefonom.
Kada se svodi zaključak tvorca mobinog telefona(Handy) u savremenom rukovanju, može se zaključiti sledeće: Kuprijanovič je prvi tvorac mobilnog telefona u savremenom rukovanju, Bačvarov je prvi razvio moćnu mobilnu telefoniju sa kapacitetom obuhvata cele zemlje, Kuper je usavršio celarni mobilni telefon i na taj način postavio tehnološki standard savremene mobilne telefonije.
Leonid Kuprijanovič, tvorac LK-1
U tehničkom pogledu nadmetanje između Kupera i Kiprijanoviča bilo je ravnopravno ali ne i u administrativnom. Oba pronalazača nastojala su da pridobiju društvenu i finansijsku podršku institucija i javnosti za dalji razvoj svojih pronalazaka. Kuper je imao na raspolaganju instrumente reklame u SAD, koje je uveliko koristio za promociju svog mobinog telefona. On je takođe dobio podršku i finansijsku pomoć vlade SAD i realizovao svoj projekat u korporaciji "Motorola".
Kuprijanovič nije imao promotivni instrumentarijum Kupera. Svoj pronalazak promovisao je uglavnom putem članaka u popularnim naučnim časopisima. Pokušaji dobijanja podrške i materijalnih sredstava države nisu uspeli. Iako je u tadašnjem SSSR-u postao poznat, veliki sovjetski listovi nisu mu poklanjali pažnju kakvu je zasluživao. Prikazivali su ga kao "radio-inženjera" i "radio-zaljubljenika", koji se mobilnom telefonijom bavi kao hobijem, a to sve zbog toga što nije delovao u okviru odgovarajućeg državnog instituta nego individualno - vaninstitucionalno, a ne kolektivno.
LK-1 postao je u SSSR-u mobilni telefon u sistemu "Altaj". Sistem je povezivao gradove Moskvu, Kijev, Samarkand, Taškent, Donjeck i Odesu. Korisnici su mogli biti udaljneni do 60 km od bazne stanice. Osam predajnika opsluživali su do 600 korisnika. Sistem "Altaj" je i dalje u upotrebi na dalekom istoku Rusije.
Prema američkoj verziji, prvi mobini telefon nastao je 1973. godine. Konstruktor je Martin Cooper (Motorola). To je prvi mobilni telefon sa analognim celarnim sistemom, Međutim, verzija tog telefona težila je znatno više od LK-1, tj. preko dva kilograma-
Pažmju je svojevremeno privukao o treći model koga je konstruisao bugarski inženjer Hristo Bačvarov sa nazivom "RAT-0,5". Jedna bazna stanica bila je povezana sa jednom telefonskom linijom i mogla je poslužiti šest korisnika. Premda na sopstveno traženje nije dobio dozvolu SSSR-a da dođe do japanskih ili američkih tranzistora za unapređenje sistema "RAT-0,5", Bačvarov je ipak dalje razvijao sistem i učinio Bugarsku prvom zemljom na svetu(ispred Japana) koja je potpuno obuhvaćena tehnikom mobilne telefonije. Kao priznanje za taj poduhvat, Generalni sekretar Komunističke partije i Predsednik Bugarske Todor Živkov, u ime partije i države, poklonio je Bačvarovu američki automobil "mustang"...
Bačvarov tvorac "RAT-0.5"
Martin Kuper sa svojim telefonom
U američkoj oficijalnoj verziji razvoja mobilne telefonije zastupa se stanovište da je Kuper prvi tvorac mobilnog "Handy" telefona. Na drugoj (ruskoj) strani samo Kuprijanovič to izričito poriče dajući prikaz tehničkih osobina modela LK-1. On piše u časopisu "Za rulem" (br. 12, 1957): U slučaju potrebe vi možete direktno iz tramvaja, trolejbusa, autobusa, pozvati omiljeni gradski telefonski broj, pozvati hitnu pomoć, vatrogasna kola ili pokretni servis za popravke ... Gde god da se nalazite svugde vas je moguće pozvati telefonom.
Kada se svodi zaključak tvorca mobinog telefona(Handy) u savremenom rukovanju, može se zaključiti sledeće: Kuprijanovič je prvi tvorac mobilnog telefona u savremenom rukovanju, Bačvarov je prvi razvio moćnu mobilnu telefoniju sa kapacitetom obuhvata cele zemlje, Kuper je usavršio celarni mobilni telefon i na taj način postavio tehnološki standard savremene mobilne telefonije.
Leonid Kuprijanovič, tvorac LK-1
U tehničkom pogledu nadmetanje između Kupera i Kiprijanoviča bilo je ravnopravno ali ne i u administrativnom. Oba pronalazača nastojala su da pridobiju društvenu i finansijsku podršku institucija i javnosti za dalji razvoj svojih pronalazaka. Kuper je imao na raspolaganju instrumente reklame u SAD, koje je uveliko koristio za promociju svog mobinog telefona. On je takođe dobio podršku i finansijsku pomoć vlade SAD i realizovao svoj projekat u korporaciji "Motorola".
Kuprijanovič nije imao promotivni instrumentarijum Kupera. Svoj pronalazak promovisao je uglavnom putem članaka u popularnim naučnim časopisima. Pokušaji dobijanja podrške i materijalnih sredstava države nisu uspeli. Iako je u tadašnjem SSSR-u postao poznat, veliki sovjetski listovi nisu mu poklanjali pažnju kakvu je zasluživao. Prikazivali su ga kao "radio-inženjera" i "radio-zaljubljenika", koji se mobilnom telefonijom bavi kao hobijem, a to sve zbog toga što nije delovao u okviru odgovarajućeg državnog instituta nego individualno - vaninstitucionalno, a ne kolektivno.
