KUDA IDE INTERNET?

Pitanje: Kuda ide Internet - gde je sada Internet?
-Odgovor: Internet se aktuelno nalazi u središtu polemike velikih aktera o budućnosti ove globalne mreže. Tvorac Interneta: Sjedinjene Države su pokrenule inicijativu za reformu Interneta.
Prethodno su se pojavile ideje o novom Internetu koje su ubrzo odbačene, jer na postojećim tehnologijama elektrona, čipova i tranzistora nije moguće formirati drugačiju globalnu mrežu od postojeće.
Prva konferencija o reformi Intearneta pod vođstvom Sjedinjenih Država, uz podršku V. Britanije, pod nazivom "Londonska konferencija o sajberspejsu" (London Conference on Syberspace) održana je u Londonu 1-2. novembra 2011.godine.
Konferenciji je prisustvovalo oko 60 predstavnika zemalja uključujući Rusiju, Indiju, Japan, Nemačku, Francusku i niz drugih zemalja Evropa i Azije, izuzev Kine. Na konferenciji se ispostavilo da skoro sve zemlje, posebno svi globalni akteri žele reformu. I to je do sada jedini rezultat odnosno jedini konsenzus učesnika, ali i neučesnika konferencija kao što je Kina.

Londonska konferencija otvorila je jedno od najvažniji pitanja i pokrenula polemiku koja će još dugo trajati sa 
neizvesnim ishodom Jer Internet nije obična mreža, nego daleko iznad toga. Internet predstavlja paralelni prostor i svet delovanja bez koga savremeni život niše nije moguć.
U nasstavku  polemika o budućnosti Interneta iskristalizovala su se dva principijelno suprostavljena stanovišta: celovitost Interneta nasuprot fragmentaciji Interneta odnosno podele Interneta. Podela Interneta značila bi prelazak suvereniteta država nad Internetom od globalne mreže u fragmentiranu mrežu unutar suvereniteta država. Nosioci razmimoilaženja su glavni akteri. Celovitost Interneta zastupaju Sjedinjene  Države i saveznici. Glavni nosioci podele Interneta su Rusija i Kina, ali ne udruženo nego savaka sa svojih pozicija.

Stanoviše Sjedinjenih Država
Na Londonskoj konferenciji samo su Sjedinjene Države kao pokretač reforme izložile svoj koncept u glavnim srtama. U zaokruženoj celini koncept je baziran na sledećim vrednosnim odrednicamay:
   1. Celovitost Interneta
   2. Sloboda Intearneta
   3. Bezbeadnost Interneta

Ovim odrednicama dodaju se i sledeće:
   4. Poštovanje ljudskih prava
   5. Zaštita autorskih prava i intelektualne svojine tj. jednakopravna zaštita intelektualne i materijalne svojine
   6. Borba protiv kriminala u Internetu.

Da bi se osigurala celovitost Interneta zajedno sa ostalim vrednosnim odrednicama i sprečila fragmentacija, Interneta, koncept Sjedinjenih Država predviđa uspostavljanje Svetskog Internet Foruma (Internet Governanance Forum), koji bi bio formiran na sonovu Globalnog konsenzusa (Global Consensus). Forum bi se sastojao od tri determinišuća fakora svakog društva:

  - Predstavnika vlada (politički sektor)
  - Predstavnika ekonomije (privatni sektor)
  - Predstavnika korisnika (civilni sektor).

Sjedinjene Drzave su, u sporayumu o kooperaciji u sajberprostoru (U.S.. and U.K. Cooperation in Cyberspace), pokrenule široku internacionalnu itransnacionalnu akciu  za postizanje Globalnog knsenzusa i formiranje Svetskog Intsernet Foruma. Kao primarno navodi se obrazovanje konsenzusa i odgovornog ponašanja svih aktera sa ciljem uspostavljanja određenih "pravila vožnje" (rules of road) koja će služiti za održanje mira i sigurnosti.

Stanovišta Rusije i Kine
Rusija i Kina zalažu se za državnu kontrolu Interneta odnosno za suverenitet država u sajberprostoru. Na konfserencije Internacionalne telekomunikacione unije (ITU), Rusija je iznela stav da "Sajbersuverenitet predstavlja proširenje državog suverenitta u sajberprostoru ... države članice trebaju imati suverena prava u upravljanju unutar svojih nacionalnih teritorija kao i dodeljivanje Internet domena" 

Svoj koncept budućnosti Interneta Rusija afirmiše na dva načina tj. u dva pravca. Jedan pravac ide preko Internacionalne telekomunikacione unije. Rusija traži da se upravljanje Internetom oduzme od multi- i transnacionalni instanci kao što je "Internet korporacija za dodelu imena i brojeva" (Internet Corperation for Assigned Names and Numbers) i prenesa na međudržavnu Internacionalnu telekomunikacionu uniju (isto). Tome odgovarajući stav zastupa i Kina. Drugi pravac Rusije i Kine ide preko Ujedinjenih nacija: "U UN mogao bi se mogao uvesti novi kod" tj. pravo Rusije i Kine na određivanje domena na svojoj teritoriji.

Pored Globalnog konsenzusa i ITU, Kina i Rusija uvele su, dakle, i Ujedinjene Nacije u postupak reforme Inetrneta što nekom možda izgleda obećaajuće, ali produžetku rešavanja problema čini samo dodatnu prepreku sobzirom na neefikasnost i sporost Ujedinjenih Nacija u pristupu i metodama rešavanja mećunarodnih pitanja i problema. Po tome i svojoj strukturi, Ujedinjene Nacije najmanje su kompetentne da se nose sa jednim tako dinamičnim fenomenom kaka je Internet.Neimenovani govornik američkog Ministarstva spoljnih poslova na Briefing-u je to indirektno potvrdio izjavom da je "problem sa Internetom taj što se kreće i razvija tako brzo da bi sporazum, ako se uopšte postigne, mogao biti odmah zastareo" (isto).

Reforma Interneta, bilo na principu suvereniteta država u svojim granicama ili putem Globalnog konsenzusa rukovođena je u stvari strahom, posebno velikih aktera, od ovog supermedjuma tzv. 'medijskog rata'. "Arapsko proleće" tzv. "Digitalni zemljotres" (digital Earthquake) tj.rušenje najtvrđih diktaatorskih režima u Tunisu, Egiptu i Libiji od strane pojedinaca putem mobilnog Interneta. pokazali su ogromnu moć mobilnog Interneta i superiornost pojedinca nad državnim sistemom kao i dvosekli karakter Insterneta. Brzi tehnološki razvoj enormno jača moć individualnih korisnika i isstovremeno slabi moć država i nosilaca političke moći.
Autoritarni režimi strahuju za svoj opstanak i pored toga što drže u rukama sve poluge državne prinude i propagandne instrumente.Na primer, Kina, ali i mnoge druge države "strahuju da se njezini sopstveni kompjuterski eksperti, nacionalistički hakeri i socijalni mediji mogu okrenuti protiv vlade (China and its double-edged Cyber, s.1/http://www.com).
Strah od ogromnih sadašnjih i budućih potencijala Interneta prisutan je, međutim, ne samo u Kini nego ii u političkim strukturama širom sveta. Vlade država angažuju kompjuterske eksperte, hakere i dr. da bi suzbile njihovo slobodno i nekontrolisano individualno delovanje na jednoj ili uvode oficijelne i neoficijelne načine kontrole Internet kako bi opetateri privatnih provajdera i Isntesrnet foruma sledili određene regulative radi sprečavanja kritičkih stavova prema vlasti (isto).

Koncept Internacionalne telekomunikacione unije - ITU
Sjedinjene Države, uz podršku saveznika, ponudile su koncept reforme Interneta u obliku skice, Rusija i Kina, uz podršku većeg broja zemalja, samo u naznakama. Nasuprot nevedenim stranama, Internacionalna telekomunikaciona unija razradila je celovit projekat reforme i upravljanja Interneta u budćnosti. Projekat je predstavljen 3.14.2012 na Svetskoj konferenciji o internacionalnim komunikacijama (World Conference of International Communications) u Dubai-ju (U.A.E.) kojju je organizovala ITU.

ITU nije kompetentna za upravljanje Internetom (sajberprostorom) jer se tehnološki razvoj osamostalio i ne podleže više ničijoj kontroli i ničijim ograničenjima

ITU je prva međunarodna organizacija uopšte - osnovana 1850. godine. Ona ima velike pretenzije da preuzme regulativu i upravljanje Interneta. Koncepcijski, pretenzije ITU idu u velikoj meri u susret stavovima Rusije i Kine so i više od 3/4 država sveta.Veliki akteri Rusija, Kina i drugi smatraju da preko ITU, kao afirmisanu međunarodnu organizaciju. mogu lakše ostvariti podelu Interneta tj suverenitet sajberprostora u okviru svijih državnih granica.ITU je izradila projekat reforme tj. buduće regulative i upravljanja Interneta pod nazivom Internacionalna regulativa Telekomunikacija (International Telecommunications Regulations - ITR) kojju je  potpisalo 178 zemalja (vidi: ITU - commited to conecting the world/WCIT- 12: Conference Overview/http.//www.itu.int). U srsedištu regulative nalazi se izgradnja Informativnog društva (Information Society). Glavni dokument ITU je Deklaracija principa ( Declaration of Principles), koja sadrži tri  poglavlja sa 67 vrednosnih odrednica. Ova Deklaracija usvojena je u Ženevi 2003, i Tunisu 2005 i predstavlja bazični dokument na Konferenciji u Dubai-ju( World summit on the Information society Geneva 2003 - Tunis 2005: Declaration of Principles - building the Information Society: global challenge in the new Millenium/www.itu.int).

Regulativom su obuhvaćni svi mediji bez izuzetka. Premda ITU istupa sa stavom da je, od samog osnivanja, njezina međunarodna nadležnost regulisanje tehničkih standarda i zakonomernost, sadržaj Regulative daleko prelazi izvorne nadležnosti odnosna zahvata celokupne informacione tesurse i vrednosne norme ljudskih komunikacija. To pokakkzkuje bazična deklaracija kao i dodatno priložena deklaracija tj. Deklaracija generalnog sekretara ITU o Sajberbezbednosti i klimatskim promenama.

Sjedinjene Države i saveznici blokiraju podelu i etatizaciju Interneta.
Pretenzije ITU da preuzme regulativu i upravljanje Interneta u 21. veku.podržao je veliki broj zamalja (178), ali su Sjedinjene Države i saveznici odbili te pretenzije, Takođe su odbili podelu Interneta odnosno zahteve Rusije i Kine. Glavni razlog odbijanja je što ITu projekat, u kompoziaciji sa stavovima Rusije, Kine i drugih više ili manje značajnih aktera, vodi u fragmentizaciju i etatizaciju sajberprostora. Među negativ im ocenama ITU projekta najvažnije su sledeće:
  1.ITU projekat predviđa prenos uravljanja Internetom u nadležnost država. To znači fragmentaciju, prelaz u suverenitet država i poskupljenje Interneta na štetu korisnika.
   2. Suverenitet država baziran na očuvanje nacionalne bezbednosti dozvolio bi državama sve vrste represije i 'ratoborne' (warlike) mere u svim oblicima komuniciranja, kao što su blokade i filtriranja sadržaja, zabrane pristupa Internetu (vidi: Internet Governance Project: Threat analysis of the WCIT part 4: The ITU and Cybversecurity/http://www.internetgovernance.org).
  3. Projekat ITU, posebno Internacionalna rfegulativa komunikacija (International Telecommunications Regulaation (ITR), predstavlja nerešiv problem za Internet jer ne diferencira regulisanje klasičnih telekomunikacija od komunikacija u sajberprostoru koje imaju malo toga zajedničkog..
     4. ITU nema kompetencije i standarde za regulaciju i upravljanje sajberprostorom.

Kome treba  i zašto reforma Interneta ?
U Internet do sada (2016. godine) uključeno preko 2,5 Milijardi korisnika. To je do sada najsavršeniji i nammoćniji medijum koji se i dalje usavršava.Internet funkcioniše na svom tehnološkom nivou, zadovoljava informaciono-komunikaacaione mreže ponaosob i u celini i takođe želje i potrebe korisnika. Zar i zašto takav Internet treba menjati, reformisati? .Postavlja se, dakle, pitanje: ko hoće i zašto hoće promene?

Direktan odgovor na to pitanje glasi: Promenu Interneta traži politički faktor. A 'problem Internet' nastao je u domenu političke kontrole informaciono-komunikacionih resursa, tokova informacija i znanja. To potvrđuje činjenica da inicijativu za promene nije potekla od strane korisnika nego od strane nosilaca političke moći. 'Problem Internet' postao je politički problem nemogućnosti kontrole ovog supermedijuma kao paralelnog sajberprostora. Zašto politički problem? Na to pitanje mogu se dati dva odgovora. Prvo, zato što se prvi put uopšte pojavio jedan medijum koji izmiče ili je već u znatnoj meri izmakao kontroli tradicionalnih struktura moći. Drugo, zato što su političke strukture, države, ali i drugi centri moći, nasledili isknsku tradiciju kontrole i monopola nad ljludskim komunikacijama kao i mnogim drugim domenima. One nastoje sprečiti osamostaljenje Interneta i produžiti dominaciju.

Na drugoj strani Internet je baziran na tehnološkim zakonitostima, tehnološkoj etici i željama i  potrebama korisnika. Iako je koncept reforme Interneta, predložen od strane Sjedinjenih Država i saveznika, zasnovan na vrednosno prihvatlivim komponentama (celovitost, sloboda, sigurnost), način sprovođenja reforme nije realističan nego utopijski, jer bi se i eventualno formalno postizanje globalnog konsenzusa pokazalo u praksi neostvarivim.

Globalni konsenzus nije moguć ni u eri globalizacije zbog paralelnih procesa diferencijaacije i diverzifikacije i konfrontacije. Globalizacija je ostvarena u sajberprostoru ali istovremeno i diverzifikacija. Razvojem Interneta i Mobilnog Interneta, kao vodećih tehnoloških galobalizatora u strukturi korisnika, usledila je i diferencijacija širokih razmera, počev od individualizacije  ka složenijim socijalnim strukturama. Proces diferencijacije prostire se do nivoa konfrontacije od jednostaavnih struktura (individua) do najsloženijih struktura: nacija, država, religija, ideologija.

Etatizacija Interneta(sajberprostora) nije moguća jer se tehnološki razvoj osamostalio i ne podleže fragmentaciji

Etatizacija Interneta nije moguća. Etatizacija je suprotan koncept Globalnom konsenzusu. Etatizacija predviđa podelu Interneta tj. fragmentaciju na bazi suvereniteta država u okviru svojih granica. Pri tome, otpor Sjedinjenih Država i saveznika igra marginalnu ulogu. Glavnu prepreku ovom konceptu predstavljaju moćne i rapidno sve moćnije tehnologije, koje omogućuju ili čak diktiraju globalni karakter sajberprostora i  pristup Internetu i ne dozvoljavaju podelu sajberprostora prema političkim kriterijima razgraničenja geografskog  tj. fizičkog prostora.

Korisnici pružaju snažan otpor nacionalizaciji i fragmentaaciji Interneta (sajberprostora)

Snažan otpor fragmentaciji sajberprostora pruža takođe korisnička struktura Interneta. Korisnička struktura, tehnološki sistemski obrazovana, rukovodi se, pored ostalog, tehnološkim zakonitostima. Jedna od tih zakonitosti je tehnološka neutralnost, koja svim korisnicima pruža jednoke mogućnosti i kominikativni suverenitet prema nagoveštaju komunikologija Žana d'Arsija (Jean d'Arsy) iz 1983. godine: "Sredstva su u našim rukama. Ne moramo više nikoga pitati" (Jean d'Arsy: The Right to Communicate - A New Human Right, Boole Press, Dublin 1983, s.97).
Tehnološki opremljena Mobilnim Internetom - individualizovana korisnička struktura proizvela je "digitalni zemljotres" manifestan u "Arapskom proleću". Fenomen "Arapsko proleće" pokazao je svu nemić političkog faktora, nemoć čak i najekstremnijij diktatura, koje su u svojim rukama držale sve poluge prinude i represije, sve klasične medije zastrašivanja i propagande. One su takođe verovale da u svojim rukama drže i digitalnu infrastrukturu. Ispostavilo se, međutim, da je digitalna infrastruktura bila "u našim rukama" tj, u rukama korisnika Interneta, a ne u rukama faktora političke moći. 

Analza aktuelne konstalacije moći u sajberprostoru na početku 21. veka dozvoljava postaljanje rangliste faktora, koji će određivati budućnost Interneta. To su:
- Prvo, medijske tehnologije
- Drugo, korisnici
- Treće, nosioci političke moći - globlani akteri.

                                       Korisnik je cilj i svrha razvoja medijskih tehnoogija